ISPOVEST

Аутор Mace Macka у уторак, фебруар 21, 2012 у 11:46по подн

Постадох пунолетна
Огрнух мајчину доброту
Очево достојанство
Кренух у свет
Нада  ми беше
Стварање бољег сутра
Стварах
Свет хуманизма и достојанства
Кренух да истином  исечем лажи
Да се сукобим са аветима зла

Моје  идеје  сви хвалише
Зато  многе као своје присвојише
Нека су вала
Сметало ми није
Градимо  боље  сутра
Е би сутра
али мало сутра
Авети зла  нису били страшни
Знала сам их
Згрцнух се
Од пријатеља
Што беоше
Продужене руке тамне авети
Покушаше
Да ми узму све
На душу положе срам
Узму радост
Ведрину слободног духа
И срчаност коју ми судба даде
Остаде у мени осећање презира
Према руци коју сам осетила
Да ми забија нож у леђа
Остаде   кајање
Што оца свога непослушах
И сада се његових речи се сећам
*Немој ћерко на та врата
Авети зла чекају
Украшће ти мисли
Украшће ти себе
Ради како знаш
Мој ти је савет   НЕ*
Оца непослушах-платих
Нерекох му да је у праву
Знала сам да је знао
Моју муку и разочарење
Достојанствено је ћутао
Ништа није питао
Док је крв у мојим венама била
Осећала сам тај ток
Како ми било куца
Све јаче и јаче
Знала сам да и он осећа моју бол
Јер ја сам
Крв  његове крви
Предобра моја мати
Знам да је и она знала
За сваки вапај мога бола
Ни реч није изустила
Да ми бол неби поновила

И тако ја
Из живота за живот
Извлачим кристале прошлости
Враћам се сама себи
Растужујем свој ум
Јер све је ово
Без правог одјека
Нема њих да  чују
Моју  исповест.